Вандалски чин паљења цркве код Високог осудили федерални и кантонални званичници (ВИДЕО)

Регион

Представници Федереалне Владе, владе Зеничко-добојског кантона, општине Високо и великодостојници Католичке цркве најоштрије су осудили паљење Цркве Рођења Пресвете Богородице у Чекрчићима код Високог. Ипак, горчину све мање српске заједнице у Сарајеву и његовој околини нису успјели да неутралишу, јер православне богомоље и вјечна почивалишта предака и даље су пречесто на мети нападача.

“Заогрнути” моралним потонућем и патолошком србомржњом један или више височких варвара насрнули су на тек обновљену, послије рата већ паљену и рушену, богомољу.

Разваљена врата на најсветијем мјесту – олтару “наложена” ломача, спаљено 11 у златопису рађених икона од којих су неке и до 200 година старе. Уништено Свето писмо, часни пријесто, преломљена трпеза. Оштећене зидине, ватра замало да је захватила и кровну конструкцију цркве коју су Срби, поријеклом из Чекрчића, а сада по свијету расути, ктиторски и с љубављу двије године занављали.

„Учињена је велика материјална штета. Не можемо још да дамо процјену вриједносту, али је уништено све што се налази на часном пријестољу, спаљено је, изгорјело. Скидали су иконе са зидова које су наношене на ватру“, изјавио је протојереј Миљан Рађеновић.

Фра Стипан Радић, декан Крешевског деканата, истакао је да овај акт не може носити потпис ни једног вјерника, ни једног припадника било којег народа, већ носи потпис нечовјека.

Са згаришта је локална полиција и данас изузимала трагове и доказе. Увјеравају како ће учинити све да починиоце овог изопаченог иживљавања пронађу!

„Имамо одређене информације и индиције о починиоцима наведеног кривичног дјела тако да ћемо свакако у наредном периоду интензивно радити на проналаску и процесуирању истих“, рекао је Зехрудин Бурза, замјеник командира полицијске станице Високо.

И нису “придошлице” са накарадним мрзилачким културним наслијеђем, у некада српском селу причиниле само материјалну штету. Много већа и јача је она духовна на свештенству и малобројним парохијанима. Не скривају то ни локални и федерални званичници који су похитали сда осуде насртај на суживот и понуде помоћ у санацији.

„Ми ћемо ову штету која је настала санирати. Материјална штета је нешто што се лако санира, али духовна штета у души свештенства и вјерника сигурно је пуно теже зацјељује, али учинићемо све да будемо уз њих и да им помогнемо“, нагласила је начелница Високог Амра Бабић.

Аљоша Чампара, министар унутрашњих послова ФБиХ изјавио је да је ово једна лоша порука, пуцањ у суживот, у јединство различитости у БиХ.

„Учинићемо све да помогнемо институцијама православне цркве да се ипак угодно осјећају на овом простору“, додао је Чампара.

Срби у сарајевској котлини, већ одавно се не осјећају “угодно”. Наслушали су се обећања – искрених или оних предизборних. Малобројни парохијани у Чекрчићима и Високом у добре намјере овај пут не желе да сумњају, бар док их дјела не демантују. Али боли што никоме криви и никоме дужни, некоме ипак сметају. Јер да је другачије, не би од пријератних 320 српских домаћинстава у Чекрчићима данас била свега три, са осам чланова. И не би у Високом од 55 православних домова, колико их је било прије три године, свештенство данас опслуживало њих само 35. И не би се умјесто мириса тамјана, из богомоље ширио мирис паљевине и гарежи.

И није црква у Чекрчићима изузетак у “бајковитом” Сарајеву и околини. Нажалост, у постратном периоду постаје правило. Само Храм Преображења Господњег у Пофалићима за задњих 15 година, чак 40 пута био је на мети, углавном још некажњених вандала.

Изопачено иживљавање биљежили смо на богомољама у Илијашу, Осијеку, на Врелу Босне…сметали су придошлицама и гробови давно упокојених Срба на Барама, у Бријешћу, Семизовцу, а свака рана на храму или на споменику, из срца вјерника, неизбрисива је. И не лијечи се све присутнијим ланцима и катанцима на богомољама, решеткама на прозорима и са обавезном полицијском пратњом на парастосима и богослужењима. Хоће ли се таквих слика сарајевска котлина икада ослободити?

(РТРС)

Mobile Sliding Menu